Mir bez rukovanja

Konačan mir u Severnoj Irskoj na vidiku?

Ovaj blog napisao sam kao odraz ličnog zadovoljstva zbog istorijskog trenutka. Igrom slučaja, nedelju dana ranije bio sam prvi put u Belfastu i na licu mesta sagledao svu tragiku sukoba koji sam decenijama pratio u vestima, pa nisam mogao da odolim da ne reagujem. Izvinjavam se ukoliko sam bilo šta u ovom tekstu pogrešio ili nešto ne odgovara nečijim merilima - slobodno me ispravite. Tema nije jednostavna za oblazloženje u jednoj strani teksta. No, mislim da je trenutak toliko značajan da zasenjuje sve moguće greške.


U ponedeljak 26. marta 2007. godine konačno su se sastali predstavnici dve suprostavljene i do tada nepomirljive strane u sukobu u Severnoj Irskoj i dogovorili o podeli vlasti u ovoj uzburkanoj i sukobima podeljenoj oblasti. Velečasni Ian Pejsli, poglavar Protestantske crkve u Irskoj i Džeri Adams, lider Šin Fejna, vodeće katoličke nacionalne partije, konačno su se sastali i tako okončali period strepnje koji je običnom stanovništvu nagoveštavao da do dogovora možda neće doći.

Lideri dve stranke koje su na parlamentarnim izborima održanim 7. marta dobile najviše glasova dve religijom podeljene zajednice iraca, morali su da se najkasnije tog ponedeljka 26. marta dogovore oko zajedničkog učešća u Vladi Severne Irske. Pejsli je sve do tog dana uporno odbijao bilo kakvu mogućnost susreta sa "teroristima". Medjutim, suočen sa pretnjom da će demokratski proces biti i dalje supendovan ukoliko ne prihvati ruku saradnje, morao je da se pomiri sa realnošću situacije i prihvati neminovnost. Nagrada za njega je mesto premijera, dok će glavni pregovarač sa strane Šin Fejna Martin MekGinis biti njegov zamenik. Do 8. maja, roka koji je zajednički utvrdjen, ostaje da se dve strane dogovore (sa još par manjih partija takodje) oko konačne raspodele ministarskih portfelja.

Emocije

Nije snimljen trenutak rukovanja dvojice vodja i pretpostavlja se da se njih dvojica nisu ni rukovali, bez obzira što je to običaj u ovakvim prilikama. Niko za to ni ne mari - sama činjenica da su oko stola najviši rukovodioci dve suprotstavljene strane koji se dogovaraju oko političkog rešenja znak je da su sukobi okončani.

Odnosi medju zaraćeni stranama do sada su bili puni emocija - onih najjačih, najljućih. Džeri Adams, koji je imao 16 godina kada su otpočeli sukobi, prošao je put od mladog borca, preko vodje jedinice, do svesnog političkog rukovodioca. Jedan od detalja iz njegove autobiografije govori kako je pobudjen "namerom anti-katoličkog demagoga Iana Pejsija koji traži da se uklone sve irske trobojnice". Pejsi mu nije ostao dužan i koristio je čitavu lepezu teških reči da ga opiše kao osvedočenog teroristu, kao vuka u jagnjećoj koži. Adams je prvi shvatio trenutak i krenuo sa razumnim potezima, uključujući i tajne sastanke sa predstavnicima lojalista. To je Šin Fejnu donelo mnogo poena, menjajući imidž partije od sklonosti ka terorističkim akcijama IRA ka promoterima mirovnog rešenja - sve dok nisu osvojili većinu katoličkih glasova na ovomesečnim izborima. Pejsi je sve do ponedeljka ostajao tvrdo na svojim pozicijama, dok i on najzad nije shvatio realnost trenutka. Srećom.

Susret dvojice lidera protekao je kao i svaki drugi poslovni sastanak. Hladnokrvno i smireno su se dogovorili oko rešenja. Kao i u svakom drugom poslu. To je znak da Severna Irska iz perioda ostrašćenih sukoba punih nasilja i bezumlja, ulazi u period normalizacije i rada na zajedničkoj budućnosti.